Крсна слава

Слика од Јованка “Беба” Костић

 Стеван Стојановић Мокрањац – ССМ                          



Апостол и јеванђелист Свети Јован, назван Богослов, био је син Саломе и Заведеја.  Јован је првобитно био ученик Светог Јована Крститеља. Слушајући његово сведочење о Христу, за кога овај говори кao o Jaгaњцу Божјем који узима на себе грехе света, заједно са Андрејем првозваним, полази за Спаситељем.

На (последњој) тајној вечери је, према сопственим речима, наслонио главу на Христове груди, што је био показатељ великог поверења и блискости са Господом.

Након Божјег Васкрснућа, често је апостол Јован био са апостолом Петром, који се сматра стубом цркве, и са којим је често путовао у Јерусалим.

По Божјој заповести, бринуо је за свету Деву Марију као њезин син, све до њеног Успенња, а затим започиње да проповеда  у другим земљама. Већину времена је провео у Ефесу. На себи својствен начин, сву своју духовну енергију усмеравао је на борбу против паганства  и у јачању Христове вере.

У време цара Дометијана (81-96), апостол Јован, као једини преживели од апостола, позван је у Рим, и, одлуком цара Дометијана прогонитеља Цркве, бачен у врело уље, али воља Божија сачувала га је нетакнутог, баш онако како је сачувала три младића из ужарене пећи. Онда га Дометијан протера на пусто острво Патмос. Тамо је Јован написао Апокалипсе, односно Откровење о судбини цркве и света.

По повратку из изгнанства апостола Јована  у Ефес, епископи цркве Ефеске показаше му три Јеванђеља написана од стране апостола Матеја, Марка и Луке. Потврђујући њихову истинитост, апостол Јован процени да их је потребно допунити са  оним што је он знао, као последњи од живих очевидаца.

У свом Јевањђељу, апостол Јован објашњава Христовe проповеди из Јудеје. Оне су указивале на учења која је било теже разумети, и самим тим нису била садржана у прва три Јеванђеља, а која су била намењена у веру преобраћеним паганима.

Још  од античког доба Јеванђеље по Јовану означено је као веома духовно. У поређењу са друга три Јеванђеља, оно садржи више проповеди Господњих  везаних за најзначајније постулате вере – о Оваплоћењу сина Божјег, Сведржитељу, спасењу човечанства, духовном препороду, милосрђу Духа Светог, о заједништву кроз Свето Причешће. Од првих речи Јеванђеља, Свети Јован Богослов указује  верницима на божанску величину Сина Божјег који од Оца исходи.

Поред Јеванђеља и Откровења, апостол Јован је написао и три Посланице које су саставни део Новог завета, као Екуменске (универзалне) Посланице. Главна порука Посланица је неопходност љубави међу хришћанима. 

Током последњих година живота Апостол Јован је проповедао само једну заповест: „Децо, љубите једни друге“. Његови ученици су га питали: “Зашто то стално понављате”? a апостол Јован им је одговарао: “Ово је најважнија заповест. Ако њу будете испунили, онда ћете испунити све Христове заповести “.

Свети Јован Богослов умро је природном смрћу (једини од апостола), у 105. години живота, за време цара Трајана. Околности под којима се упокојио биле су необичне. На сопствено инсистирање, апостол Јован је сахрањен жив. Наредног дана, када је гробница отворена, испоставило се да је празна.

Овај догађај је потврдио уверење неких хришћана да апостол Јован неће умрети, већ ће живети до другог Христовог доласка и да ће разоткрити Антихриста. Речи Спаситељеве непосререно пред Вазнесење, дају им разлог да у то верују. Када је апостол Петар упитао Господа Исуса Христа, након што се окренуо ка апостолу Јовану: „Шта ће овај“? Господ му је одговорио: „Ако хоћу да остане док не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном“. Апостол Јован и сам у свом Јеванђељу помиње ово веровање:“ Онда изиђе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети;“ (ЈН. 21:22-23).

Написао: Владика Александар Милеант

Уредила: Мара Милановић

 Превод на српски: Милан Поповић и Никола Крцадинац