Life and Martyrdom of St. Platon of Banja Luka
Saint Platon was born in Belgrade, on September 29, 1874. Milivoje took monastic vows as the third-grade pupil of the Belgrade Seminary. Having completed seminary, he was ordained a deacon and afterwards presbyter. In 1896, he was sent in the Serbian mission in Moscow, where he continued his theological education at the Moscow Theological Academy. Returning from Russia, he was appointed the head of the Rakovica Monastery in Belgrade. Soon afterwards he was appointed professor.
In 1912, during the war, Archimandrite Platon was assigned as a brigade priest. During World War I, he was assigned as a military priest. He managed to render aid to all the people who suffered afflictions – especially orphans and widows. From 1932 to 1938 he was the manager of the monastery printing office in Sremski Karlovci, as well as the editor of the “Glasnik Srpske Patriaršije”. Archimandrite Platon was also the head of the Krusedol Monastery. In 1936, he was elected auxilary Bishop of moravice. He was transferred to see of Banja Luka December 21, 1939. Platon was the Bishop of Banja Luka when the World War II came in Yugoslavia.
The territory of his diocese became part of so-called Independent State of Croatia. Since he was a Serb born in Serbia, not in Bosnia, he was told to leave Banja Luka. He asked a Roman Catholic bishop to intervene with the authorized military officer and let him stay. This Bishop told him to be calm and peaceful. However, the Ustaše arrested Bishop Platon the very next night, May 5, 1941, and took him, together with priest Dušan Subotić, who was hierarchal administrator from Bosanska Gradiska, somewhere out of Banja Luka. The two of them were killed there and their corpses were cast into the Vrbanja River. He was buried in a military graveyard in Banja Luka. Then in 1973, his remains were transported to the Banja Luka Cathedral for reburial.
At the regular session of the Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church in 1998, Bishop Platon of Banja Luka was canonized and included on the list of the saints of the Serbian Orthodox Church. His feast is on May 5.
Живот и страдање Св. Платона Бањалучког
Св. Платон Бањалучки се родио у Београду 29. септембра 1894.г. Као Миливоје је примио монашки чин у Београду, када је био у трећем разреду богословије. По завршетку богословије је рукоположен у чин ђакона, а касније и у чин презвитера. У Москву је послан 1896.г., где је наставио богословско образовање на Московској духовној академији. Након повратка из Русије је постао игуман манастира Раковице у Београду.
Током рата 1912.г архимандрит Платон је постао војни капелан. Заузео се око прикупљања помоћи за пострадале, а посебно за удовице и сирочад. Између 1932.г. и 1938.г. је био управник штампарије у Сремским Карловцима, и уредник „Гласника Српске Патријаршије“. Архимандит Платон је такође био настојатељ манстира Крушедол. За викарног епископа моравичког је био изабран 1936.г. У бањалучку епархију је премештен 21. децембра 1939.г. Платон је био бањалучки епископ када је у Југославији почео Други светски рат.
Територија његове епархије је постала тео тзв. Независне државе Хрватске. Пошто је рођен у Србији, а не у Босни, било му је наређено да напусти Бања Луку. Замолио је римокатоличког бискупа да се заузме код војних власти да му дозволе да остане. Бискуп му је рекао да остане у миру и да не брине. Упркос томе, усташе су владику Платона ухапсиле већ следећег дана. Одвели су га 5. маја 1941.г. заједно са свештеником Душаном Суботићем, који је био архијерејски намесник у Босанској Градишки, изван града Бањалуке. Обојицу су убили, масакрирали, и њихова тела бацили у реку Врбању. Платон је најпре сахрањен на војном гробљу у Бањалуци, да би његове мошти биле пренете у бањалучки саборни храм 1973.г.
На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора 1998.г. епископ Платон Бањалучки је канонизован, и уврштен у диптих светих Српске Православне Цркве. Његов спомен се слави 5.маја.
