PASTORAL LETTER FOR DECEMBER 2017
Dear Brothers and Sisters in Christ,
The rich man in gospel lesson (Luke 12: 16-21) thought of his barns only in terms of his business, which was so successful that he looked forward simply to relaxing, eating, drinking, and enjoying himself. Unfortunately, he did so to the point of making his possessions an idol. He was rich in things of the world, but poor towards God. We live in a culture that constantly tempts us to follow this man’s bad example. Happiness comes from buying the latest new product. We cannot control the larger trends of our society, but we can control what we do each day. During this Nativity Fast, no matter the circumstances of our lives, we can all take steps to live more faithfully. We can intentionally reject corrupting influences and live in ways that serve our calling to become better living temples of the Lord.
According to certain traditions that the scribes and Pharisees had built up around the Law, healing was considered work, and thus was not permissible on the Sabbath (Luke 13: 10-17). They believed they served God by zealously keeping these peripheral traditions, but this legalism made them insensitive to God’s mercy. The Fathers see this command as directing us to a spiritual meaning for the eighteen years. As the Greek expression is literally translated “ten and eight years,” both St. Ambrose and Theophylact see ten as representing the Ten Commandments and eight as representing grace, for the day of Resurrection is often called the “eighth day.” Thus humanity is lifted up by faith in Christ, who fulfills both law and grace.
We are told that Jesus entered a village and was met by ten lepers standing at a distance who cried to him “Jesus, master, have mercy on us.” (Luke 17: 12-19). Moved by kindness and compassion Jesus heals them with his word. Only one returned to give thanks and he was a Samaritan and thus a foreigner. They got what they most wanted and as soon as they received it they immediately forgot to give thanks. How many of us ask in our prayer for God’s mercy and when we receive it we immediately forget to give thanks. By being grateful to God for his kindness we are acknowledging that there is a greater power at work in our lives then ourselves. This is the start of spiritual growth.
A rich young ruler approached Jesus and asked Him what he must do to inherit eternal life. Jesus tells the young man to sell all that he had and give to the poor. The rich man left Jesus feeling sad (Luke 18:18-27). If we become sad, angry, bitter, defensive, or uncomfortable when we hear the message of this gospel reading, we are responding just like the rich young ruler did. The purpose of giving is not only to help the poor, but also to allow Christ to work in our lives. If we can return our wealth to its first and proper owner, the ties that bind us to possessions can be broken and a barrier to eternal life removed.
When a great man invited people to a great feast, they all had better things to do (Luke 14:16-24). They turned down the invitation because they had land to inspect, oxen to test, or family responsibilities. So their places at the banquet were taken by the most unlikely of party guests: the poor, the maimed, the blind, and the lame. Strangers from the highways and hedges came to the celebration, but none of those who were originally invited tasted of the supper. The Lord often used the image of a great feast for the Kingdom of God. Now is the time to get ready for His coming, to put aside our excuses, to set right what has gone wrong in our lives, and to prepare to receive Him with the fear of God and faith and love at the great feast of Christmas.
Amen.
Rev. Mile Subotic
ПАСТИРСКО ПИСМО ЗА ДЕЦЕМБАР 2017.Г.
Драга браћо и сестре у Христу,
Богаташ у јеванђељу (Лк. 12, 16-21) је своју житницу доживљавао као бизнис, који је био толико успешан, да је намеравао да се убудуће опусти, једе, пије и ужива. Он је у томе ишао толико далеко, да је од свог иметка направио идола. Богаташ је имао овоземаљске ствари, али је био сиромашан пред Богом. Део смо културе која нас непрестано куша да следимо лош пример тог човека. Срећним нас чини куповина најновијих производа. Ми не можемо да контролишемо главне трендове друштва, али можемо да контролишемо оно што свакодневно чинимо. Без обзира на околности у којима живимо, у току божићног поста можемо да настојимо да будемо више верни. Свесно можемо да одбијамо штетне утицаје и живимо тако да остваримо наш призив да будемо храмови Божији.
Према предању које су књижевници и фарисеји изградили на темељима старозаветног закона, лечење се доживљавало као рад, и стога није било дозвољено суботом (Лк. 13, 10-17). Они су веровали да служе Богу тако што ревносно следе тим периферним обичајима, што их је учинило неосетљивим на Божију милост. Период од осамнаест година болести Свети оци виде као симболичну духовну одредницу. Буквални превод са грчког је ”десет и још осам” година, што Св. Амвросије и Теофилакт разумеју као десет заповести и благодат која се излива у дан Васкрсења, који се још назива ”осми дан”. На тај начин Христос, који испуњава закон и излива благодат, подиже пали људски род.
Речено нам је да је Христос ушао у село у коме је срео десеторицу лепрозних који су из даљине вапили: ”Господе Исусе смилује се на нас.” (Лк. 17, 12-19). Христос их је исцелио речју по својој доброти и милосрђу. Само један њих се вратио да се захвали, који је био Самарјанин и странац. Лепрозни су добили оно што су највише желели, и одмах након тога заборавили да искажу захвалност. Благодарећи Богу на Његовој доброти, ми показујемо да у нашем животу од нас постоји већа сила. То је почетак духовног узрастања.
Богати млади управитељ је приступио Христу, и питао га шта треба да ради да заслужи вечни живот. Христос му је рекао да прода све што има и раздели сиромашнима. Младић је Христа напустио тужан (Лк 18, 18-27). Ако постанемо тужни, љути, пуни горчине, или осетимо нелагоду када чујемо овај одломак из Јеванђеља, поступамо као и млади богати управитељ. Циљ и смисао давања није само да помажемо сиромашнима, него и да дозволимо Христу да дела у нашим животима. Уколико можемо да вратимо нашу имовину њеном првом и правом власнику, конопци који нас везују за овоземаљско ће бити покидани и преграда ка вечном животу срушена.
Када је великаш позвао људе на велику гозбу, сви су имали преча посла (Лк 14, 16-24). Оглушили су се на позив јер су имали земљу коју треба да провере, волове да опробају, или су се изговорили породичним обавезама. Њихова места су тако заузели за свечану гозбу необични гости: сиромашни, убоги, слепи и одузети. На прославу су дошли странци са друмова и раскршћа, а ниједан од оних који су били позвани за трпезу. Господ је често користио образац и симбол гозбе за Царство Божије. Дошло је време да се припремимо за Његов долазак, да не користимо изговоре, да исправимо све што је погрешно у нашем животу, како бисмо примили Христа са страхом Божијим, вером и љубављу на Божић.
Амин.
Сешт. Миле Суботић
