Christ is risen!
Dear Brothers and Sisters in Christ,
On the fourth Sunday of the season of Pascha, we remember Jesus Christ’s healing of the paralytic, the paralyzed man who had not been able to move for 38 years, probably his entire life (Jn 5:1-11). He had seen others healed miraculously in a nearby pool of water, but he had no one to help him get there when the angel stirred the water. When the man explained that he had no one to help him into the healing pool, Christ said, “Rise, take up your bed and walk” and he did so. We are often like someone healed of paralysis who cannot escape the habit of staying in bed or cope very well with the challenges and struggles. Let us rise with Christ, getting up from whatever sins have weighed us down, finding the strength in His resurrection to overcome our paralysis and weakness.
On the Sunday of the Samaritan Woman (Jn 4:5-42), we celebrate that our Lord’s great victory over death enables us to be free from defining ourselves by our sins or by how other people may view us. The woman at the well certainly knew what it was like to be defined by others as someone who did not measure up. She was a Samaritan, and therefore rejected by the Jews as a heretic. She herself had been married five times and was now with a man to whom she was not married. St. Photini was thirsty for strength and healing that she knew she could not give herself, for “a spring of water welling up to eternal life” from the depths of her soul. Like her, we must refuse to be paralyzed by guilt and shame before others and in our own minds.
After the Midfeast (John 7:14), the Lord Jesus Christ came to the Temple again and taught the people who came to Him (John 8:2). After leaving the Temple, He opened the eyes of a man who was blind from his birth (John 9:1). When Christ spat on the ground and made clay to anoint the eyes of the blind man, He gave us a sign of how He restored us through His Incarnation, His entry into our world of flesh and blood, which was necessary for our healing. The blind man’s sight was restored when he obeyed Christ’s command to wash in water, which is a sign of how He illumines us in baptism.
On the seventh Sunday of Pascha, we commemorate the holy God-bearing Fathers of the First Ecumenical Council. The Fathers of the Council declined to accept a Symbol of Faith (Creed) proposed by the Arians. In the Nicean Creed, the holy Fathers set forth and confirmed the Apostolic teachings about Christ’s divine nature. The heresy of Arius was exposed and repudiated as an error of haughty reason. After resolving this chief dogmatic question, the Council also issued Twelve Canons on questions of churchly administration and discipline. Also decided was the date for the celebration of Holy Pascha.
Indeed He is risen!
Fr. Mile
Христос васкрсе!
Драга браћо и сестре,
У четврту недељу по Васкрсу славимо догађај када је Христос излечио одузетог. Овај човек није могао да се помери тридесет и осам година, вероватно читав свој живот. Гледао је како су многи излечени у оближњој бањи, док њему није имао ко да помогне када је анђео заталасавао воду. Када је то објаснио Христу, Господ му је рекао да узме свој одар и ходи. И ми смо често као излечени од одузетости, пошто нисмо били способни да се подигнемо са одра и носимо са проблемима и изазовима. Устанимо са Христом, подижући се без обзира колики грех да нас је оборио, и оснажимо се Његовим Васкрсењем да превазиђемо нашу одузетост и слабости.
Недеља жене Самарјанке је прослављање Христове велике победе над смрћу, која нас ослобађа осећања грешности, или и тога да се осећамо онако каквим нас могу видети други (Јн 4,5-42). Жена крај бунара је сигурно знала како је то бити од других схваћен као неко ко се не уклапа. Он ја била Самарјанка, и самим тим одбачена од Јевреја као јеретик. Удавала се пет пута, и човек са којим је тада била није био њен супруг. Позната као Св. Фотина, она је била жедна снаге и излечења, што није могла сама себи да подари. У дубини душе је тражила извор живе воде, која води ка вечности. И ми морамо као она да се ослободимо одузетости због осећања кривице, али и стида пред другима, као и стида у нашем уму.
Христос је после празника Преполовљења (Јн 7,14) отишао у Јерусалимски храм и поучавао људе (Јн 8,2). Када је отишао из храма, отворио је очи човеку који је био слеп од рођења. Христос нам је тако показао како нас је обновио својим оваплоћењем, и како је ушао у наш свет крви и меса, што је било потребно да бисмо били иисцељени. Слепац је прогледао када послушао Христову заповест да се умије, што нам показује како нас Он просвећује крштењем.
Седме недеље по Васкрсу славимо спомен Св. Богоносних Отаца Првог васељенског сабора. Оци сабора су одбацили исповедање вере јеретика аријанаца. Они су су никејским исповедањем вере потврдили учење Апостола о Христовој божанској природи. Оци су аријеву јерес изобличили и осудили као гордо умовање. Пошто је решио главно догматско питање, Сабор је издао дванаест канона који регулишу црквену дисциплину и администрацију. На њему је поред свега одређен датум празновања Васкрса.
Ваистину васкрсе!
свешт. Миле
